Raspored skladišta
Šta je raspored skladišta?
Raspored skladišta predstavlja fizički raspored skladišnih lokacija, radnih prostora, opreme, prolaza i ruta kretanja unutar skladišta. U logistici i realizaciji e-trgovinskih narudžbina određuje gde se roba prima, skladišti, preuzima, pakuje i priprema za otpremu, kao i kako se radnici i oprema za rukovanje kreću između tih aktivnosti.
Raspored obuhvata više od položaja regala. On uključuje i prijemne i otpremne dokove, prostore za kontrolu, privremeni prostor za zadržavanje, pešačke rute, obradu povrata, kao i pristup instalacijama objekta i izlazima za slučaj opasnosti. Njegova svrha je da obezbedi potreban inventar i radno opterećenje, uz podršku bezbednom i praktičnom kretanju kroz objekat.
Ovaj izraz može označavati postojeći fizički raspored ili predloženi tlocrt. Planiranje rasporeda skladišta predstavlja proces razvijanja ili menjanja tog rasporeda kako bi odgovarao objektu, proizvodima, opremi i operativnim zahtevima.
Uloga u skladišnim operacijama
Skladište povezuje dolaznu ponudu sa odlaznom potražnjom. Njegov raspored uspostavlja fizičke odnose između aktivnosti u tom procesu. Na primer, udaljenost između rezervnog skladišta i lokacija za preuzimanje utiče na kretanje radi dopune, dok položaj stanica za pakovanje utiče na to kako preuzete narudžbine stižu do zone za pripremu otpreme.
U e-trgovini skladište možda mora da podrži preuzimanje pojedinačnih artikala, narudžbine koje sadrže više proizvoda, pakovanje paketa i vraćenu robu. Objekat koji obrađuje paletne pošiljke može umesto toga nameniti više prostora za skladištenje paleta, kretanje viljuškara i pripremu robe na dokovima. Nijedan raspored nije sam po sebi bolji: pogodnost zavisi od posla koji objekat mora da obavlja.
Raspored skladišta takođe je povezan sa načinima rada. Sistem za upravljanje skladištem može dodeljivati lokacije inventaru i usmeravati zadatke, ali softver ne može ukloniti fizičku prepreku, proširiti prolaz ili stvoriti nedostajući prostor za pripremu. Obrnuto, funkcionalan tlocrt i dalje zahteva tačne evidencije inventara, odgovarajuću opremu i jasne procedure.
Glavne funkcionalne zone
Sledeće zone opisuju uobičajene skladišne funkcije, a ne obaveznu listu odvojenih prostorija. Manji objekti mogu kombinovati kompatibilne aktivnosti, dok ih veće ili specijalizovane operacije mogu podeliti u zasebne zone.
| Zona | Primarna funkcija | Aspekti rasporeda |
|---|---|---|
| Prijem | Prihvatanje i provera dolazne robe. | Obezbediti pristup za istovar i prostor za utvrđivanje odstupanja bez ometanja ruta kretanja. |
| Kontrola i zadržavanje | Odvajanje robe koja čeka proveru ili odluku o daljem postupanju. | Jasno prikazati status inventara i sprečiti nenamerno preuzimanje ili smeštanje. |
| Rezervno skladištenje | Čuvanje inventara pre dopune ili direktnog preuzimanja. | Uskladiti skladišnu opremu sa dimenzijama proizvoda, teretima i načinima rukovanja. |
| Zona za preuzimanje | Stavljanje odabranog inventara na raspolaganje za preuzimanje narudžbina. | Uzeti u obzir pristup pri preuzimanju, učestalost dopune i interakciju sa drugim saobraćajem. |
| Pakovanje | Provera i pakovanje preuzete robe za otpremu. | Obezbediti prostor za proizvode, materijale za pakovanje, radne stanice i završene pakete. |
| Priprema otpreme | Čuvanje pripremljenih pošiljki pre utovara ili preuzimanja. | Organizovati pošiljke prema relevantnom polasku, ruti ili zahtevu za preuzimanje. |
| Obrada povrata | Pregled vraćene robe i utvrđivanje sledeće radnje. | Držati neproverene povrate odvojeno od inventara dostupnog za prodaju. |
Pomoćni prostori mogu obuhvatati parkiranje opreme, zone za punjenje, pristup za održavanje, rukovanje otpadom i prostorije za osoblje. Njihove zahteve treba razmatrati zajedno sa skladištenjem inventara, a ne kao preostali prostor.
Uobičajeni rasporedi tokova
Rasporedi skladišta se ponekad opisuju kao U-oblik, pravolinijski tok ili L-oblik, prema relativnim položajima prijema i otpreme. To su široki opisi toka materijala, a ne univerzalni standardi projektovanja. Objekat može kombinovati više obrazaca ili koristiti različite tokove za različite grupe proizvoda.
| Raspored | Osnovna konfiguracija | Implikacije za planiranje |
|---|---|---|
| Tok u obliku slova U | Prijem i otprema nalaze se na istoj opštoj strani objekta, dok se roba kreće kroz unutrašnje radne i skladišne zone. | Može postaviti aktivnosti na dokovima blizu zajedničkih resursa, ali zahteva pažnju zbog sukoba između pripreme dolazne i odlazne robe. |
| Pravolinijski ili I-oblik toka | Prijem i otprema nalaze se na suprotnim stranama, a roba se uglavnom kreće preko celog objekta. | Može razdvojiti aktivnosti na dokovima za dolaznu i odlaznu robu, iako stvarno kretanje zavisi od lokacija za skladištenje i obradu. |
| L-oblik toka | Prijem i otprema nalaze se na susednim stranama. | Može odgovarati određenim ograničenjima objekta ili dvorišta; unutrašnje rute i dalje treba proceniti u pogledu zagušenja i ukrštanja saobraćaja. |
Sam oblik ne određuje učinak. Dva objekta sa istim obrascem toka mogu imati različite udaljenosti kretanja, dostupnost skladišta i nivoe zagušenja. Pristup dokovima, stubovi objekta, raspored rada i položaj zona sa velikom aktivnošću mogu biti važniji od naziva rasporeda.
Faktori koji oblikuju raspored skladišta
Karakteristike proizvoda i inventara
Dimenzije proizvoda, težina, pakovanje, mogućnost slaganja i ograničenja pri rukovanju utiču na izbor i raspored skladišne opreme. Roba osetljiva na temperaturu, opasni materijali i proizvodi sa drugim posebnim zahtevima mogu zahtevati posebne objekte ili razdvajanje u skladu sa važećim pravilima. Generički tlocrt ne potvrđuje usklađenost sa tim zahtevima.
Obim inventara treba razlikovati od broja različitih proizvoda. Mali broj proizvoda koji se čuva u velikim količinama stvara drugačije potrebe za pristupom od širokog asortimana koji se čuva u malim količinama. Sezonske zalihe i sporoobrtni inventar mogu promeniti potrebnu količinu rezervnog prostora.
Profil narudžbina i radno opterećenje
Relevantni podaci obuhvataju broj stavki u narudžbinama, jedinice po stavci, kombinacije proizvoda, veličine pošiljki i vreme dolazaka i odlazaka. Planiranje samo na osnovu prosečnog dana može zanemariti zagušenje tokom koncentrisanih perioda prijema ili rokova za otpremu.
Preuzimanje i dopunu treba razmatrati zajedno. Mala lokacija za preuzimanje može skratiti rutu preuzimanja, ali može zahtevati čestu dopunu. Ako se dopuna u prometnim periodima obavlja istim prolazom, nastala interakcija može poništiti deo te prednosti.
Ograničenja objekta i opreme
Upotrebljiv prostor zavisi od više faktora, a ne samo od ukupne površine poda. Stubovi, svetla visina, nosivost poda, vrata, zaštita od požara i fiksne instalacije ograničavaju moguće rasporede. Prolazi moraju odgovarati stvarnoj opremi, teretima, manevrisanju i bezbednosnim zahtevima. Ne postoji jedna širina prolaza koja odgovara svakom skladištu.
Transporteri, automatizovani skladišni sistemi i druga fiksna oprema uvode dodatne interfejse i potrebe za pristupom. Njihova površina treba da obuhvati pristup za održavanje i prostor za akumulaciju, a ne samo samu opremu.
Bezbednost i pristupačnost
Planiranje rasporeda mora uzeti u obzir interakciju vozila i pešaka, slobodne pristupne rute, stabilnost skladištenja i postupke u vanrednim situacijama. Kada je izvodljivo i primereno, odvajanje pešačkih ruta od kretanja vozila može pomoći u upravljanju rizikom od sudara. Znakovi i podne oznake podržavaju ove mere, ali ne zamenjuju dovoljan prostor ili fizičke kontrole.
Na primer, standard američke OSHA za rukovanje materijalom zahteva dovoljne bezbedne razmake tamo gde se koristi mehanička oprema za rukovanje, kao i da prolazi i komunikacije ostanu slobodni i u dobrom stanju. To su zahtevi Sjedinjenih Američkih Država, a ne univerzalna specifikacija za svaku jurisdikciju. Važeće lokalne građevinske, protivpožarne, radno-bezbednosne i pristupačne propise treba proceniti zasebno.
Kako funkcioniše planiranje rasporeda skladišta
- Mapirajte postojeći ili predloženi proces. Utvrdite gde roba ulazi, kroz koje aktivnosti prolazi, gde čeka i gde izlazi. Uključite povrate, dopunu i obradu izuzetaka.
- Prikupite operativne podatke. Pregledajte dimenzije proizvoda, nivoe inventara, profile narudžbina, obrasce prijema, specifikacije opreme i raspored osoblja. Razlikujte izmerene informacije od pretpostavki u planiranju.
- Utvrdite fizička ograničenja. Zabeležite upotrebljive dimenzije objekta, konstrukcijske karakteristike, pristupne tačke, komunalne instalacije i bezbednosne zahteve pre dodeljivanja skladišnih lokacija.
- Dodelite funkcionalni prostor. Obezbedite prostor za skladištenje, obradu, pripremu, cirkulaciju i pomoćne aktivnosti. Izbegavajte izračunavanje skladišnog kapaciteta tako što ćete svu podnu površinu tretirati kao dostupnu za regale.
- Uporedite alternativne rasporede. Ispitajte rute kretanja, pristup opremi, ukrštanja, potrebe za dopunom i lokaciju inventara koji čeka.
- Testirajte reprezentativna radna opterećenja. Razmotrite i uobičajene operacije i zahtevne uslove, kao što su preklapanje dolaznih isporuka i odlaznih preuzimanja. U zavisnosti od složenosti, testiranje može obuhvatiti praćenje ruta, proračune, fizičku probu ili simulaciju.
- Preispitajte nakon primene. Proverite da li se stvarno kretanje i zagušenje podudaraju sa pretpostavkama. Prilagodite pravila rada ili fizički raspored kada dokazi pokažu nepodudaranje.
Korisne mere procene obuhvataju udaljenost kretanja, propusnost narudžbina, radno opterećenje dopune, zauzetost prostora za pripremu, greške pri preuzimanju i zapažanja o bezbednosti. Ove mere treba tumačiti zajedno. Dodavanje skladišnih lokacija može povećati nominalni kapacitet, a istovremeno smanjiti pristup ili ostaviti nedovoljno prostora za robu koja čeka obradu.
Primer u realizaciji e-trgovinskih narudžbina
Na primer, trgovac u e-trgovini može primati proizvode u kartonima, čuvati rezervni inventar na regalima i dopunjavati manje lokacije za preuzimanje koje se koriste za pojedinačne narudžbine. Preuzeti artikli zatim se premeštaju do stanica za pakovanje, gde se završeni paketi prenose u zonu za pripremu otpreme.
Predloženi raspored može postaviti često preuzimane proizvode bliže prostoru za pakovanje. Ta odluka i dalje mora uzeti u obzir veličinu proizvoda, saobraćaj pri dopuni i koncentraciju radnika u obližnjim prolazima. Postavljanje svih artikala sa velikom aktivnošću u jednu usku zonu moglo bi stvoriti usko grlo umesto korisnog smanjenja kretanja.
Isti trgovac može izdvojiti posebnu zonu za kontrolu povrata. Vraćeni proizvodi koji čekaju procenu ostaju odvojeni od robe za prodaju dok se ne potvrde njihovo stanje i status u inventaru. Ovaj primer pokazuje kako fizički raspored podržava kontrolu inventara, a da ne zamenjuje procedure koje odobravaju kretanje zaliha.
Kod prekograničnih operacija, objektu može biti potreban i prostor za proveru dokumentacije, ponovno etiketiranje ili inventar koji čeka odobrenje za puštanje. Sama fizička odvojenost ne stvara carinsko skladište niti uspostavlja carinsko ovlašćenje; to zavisi od primenljivog pravnog okvira.
Povezani termini i uobičajene zablude
| Termin | Odnos prema rasporedu skladišta |
|---|---|
| Projektovanje skladišta | Šira aktivnost planiranja koja može obuhvatati specifikacije objekta, sisteme, opremu i načine rada, pored samog rasporeda. |
| Slotting | Dodeljivanje konkretnih proizvoda skladišnim lokacijama ili lokacijama za preuzimanje unutar fizičkog rasporeda. |
| Tok materijala | Kretanje robe između aktivnosti; raspored obezbeđuje fizičke rute i lokacije koje podržavaju to kretanje. |
| Sistem za upravljanje skladištem | Softver koji podržava inventar i skladišne zadatke; razlikuje se od fizičkog rasporeda objekta. |
Česta zabluda je da maksimalno povećanje prostora za regale nužno poboljšava skladište. Gustina skladištenja je samo jedan cilj. Prijem, preuzimanje, dopuna i otprema takođe zahtevaju radni prostor i pristup.
Druga zabluda je da postojeći raspored zauvek ostaje odgovarajući. Promene u asortimanu proizvoda, pakovanju, sastavu narudžbina ili opremi mogu raniji raspored učiniti manje prikladnim. Preispitivanje treba da prati značajne operativne promene, a ne da se oslanja samo na to da li tlocrt i dalje izgleda uredno.
Pitanja i odgovori
Koja je razlika između rasporeda skladišta i slottinga?
Raspored skladišta određuje fizički raspored zona, prolaza i opreme. Slotting određuje koji proizvodi zauzimaju konkretne skladišne lokacije ili lokacije za preuzimanje unutar tog rasporeda.
Koji raspored skladišta je najbolji za e-trgovinu?
Ne postoji univerzalno najbolji raspored. Pogodnost zavisi od objekta, inventara, profila narudžbina, opreme za rukovanje, potreba za dopunom i procesa otpreme.
Koliko prostora treba da imaju skladišni prolazi?
Prostor prolaza mora se odrediti na osnovu opreme, dimenzija tereta, radnih kretanja i važećih bezbednosnih zahteva. Jedna opšta dimenzija nije pogodna za sve objekte.
Kada treba preispitati raspored skladišta?
Preispitivanje je korisno kada se promene inventar, obrasci narudžbina, oprema ili procesi, ili kada zapažanja pokažu ponavljano zagušenje, probleme sa pristupom ili nedovoljan prostor za pripremu.
Izvori
- Bartholdi i Hackman, Warehouse & Distribution Science — Obrazovni izvor koji podržava razumevanje tokova u skladištu, skladištenja, preuzimanja narudžbina, slottinga i odnosa između operativnih odluka.
- Occupational Safety and Health Administration: Warehousing — Zvanični izvor Sjedinjenih Američkih Država o opasnostima u skladištu i bezbednosnim aspektima relevantnim za kretanje opreme i radne zone.
- OSHA, 29 CFR 1910.176: Handling materials—general — Primarni izvor za zahteve Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa bezbednim razmacima, slobodnim prolazima i komunikacijama i bezbednim skladištenjem.
